Glavni Meni

Vesti iz Turizma

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325

, 24.08.2010.

Britanski premijer postao otac četvrti put
Britanski premijer Dejvid Kameron i njegova supruga Samanta objavili su danas rođenje svog četvrtog deteta, javlja BBC
Porođaj je obavljen carskim rezom u bolnici u Kornvolu, na jugozapadu Britanije, gde je porodica na odmoru.
U saopštenju Dauning strita kaže se da su majka i bebica, čije ime još nije objavljeno, "oboje odlično".
Termin Samante Kameron bio je u septembru, ali je ona primljena u Kraljevsku bolnicu u Kornvolu u utorak ujutru.
Kameronovi imaju dvoje dece, Nensi i Artura, dok je njihovo najstarije dete, Ivan, preminulo posle duge bolesti prošle godine.
U saopštenju Dauning strita kaže se još da se "premijer i gospođa Kameron zahvaljuju lekarima i medicinskim sestama na njivoj pomoći i dobroti".
Dejvid Kameron je ranije rekao da će uzeti porodiljsko odsustvo mada nije jasno da li će to uraditi odmah ili nešto kasnije.
Ovo je drugi put da se jedna supruga britanskog premijera porodila u poslednjih deset godina.
Kada se Šeri Bler porodila u maju 2000. godine, to je bio prvi put da se to dogodilo jednoj supruzi aktuelnog premijera u 150 godina, podseća BBC.
Izvor: Press Online
, 24.08.2010.

Nemci za saradnju u energetici, infrastrukturi, železnici
U Berlinu je danas održana sednica Poslovnog saveta Nemačke i Srbije, na kojoj su nemačke kompanije izrazile interes za intenzivniju saradnju u oblasti energetike, avio-saobraćaja i železnice, a ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je ove godine 12 nemačkih kompanija započelo investicije u Srbiji, a u toku su pregovori sa još 10 firmi
Dinkić je izjavio, posle sednice Poslovnog saveta, da je energetski gigant RWE zainteresovan za izgradnju hidrocentrale na Velikoj Moravi, a neke kompanije želele bi da učestvuju u modernizaciji srpske železnice.
Potpredsednik Vlade Srbije najavio je i mogućnost nabavke Erbasovih aviona za Jat Ervejz, nagoveštavajući da se "kraj pregovora očekuje u narednim mesecima", tako da bi ubrzo mogla da počne obnova Jatove flote avionima koji se proizvode u Hambrugu.
Dinkić je rekao, ocenjujući da je sednica Poslovnog saveta bila uspešna, da je na sastanku bilo reči o strateškim projektima, a posebno o saradnji u oblasti energetike.
On je preneo da je nemački energetski koncern RWE najavio mogućnost da se do kraja godine napravi studija izvodljivosti o izgradnji hidroelektrane na Velikoj Moravi, a na sednici su se predstavnici nemačkih kompanija interesovali i za izgradnju infrastrukture u Srbiji.
Najviše su se interesovali za infrastrukturne projekte na železnici, a posebno za unapređenje železničke veze Keln - Instambul, kako bi vozovi mogu da putuju tom trasom 25 umesto dosadšnji 35 sati, rekao je Dinkić i dodao da je na sednici Poslovnog saveta bilo reči o modernizaciji železnice na trasi od Pančeva do granice sa Rumunijom.
Dinkić je istovremeno rekao da je razgovarao i sa vlasnikom i predsednikom Upravnog odbora Štade i iz tog razgovora preneo da nemačka farmaceutska fabrika namerava da unapredi svoju proizvodnju u vršačkom Hemofarmu.
Na sednici Poslovnog saveta bilo je rečio i o saradnji niškog proizvođača guma Vulkan i nemačkog Kontinentala, kao i o saradnji u auto industriji, rekao je Dinkić i dodao da je pozvao najvećeg turističkog operatera TUI da Srbiju uvrsti u svoj katalog turističke ponude.
Odgovarajući na pitanje da li povlačenje nemačkog medijskog koncerna VAC iz Srbije može negativno da se odrazi na planove nemacke privrede za investicije u našoj zemlji, Dinkić je rekao da on ne vidi tragove takvog raspolozenja i naglasio da VAC može da računa na svu pravnu sigurnost i primenu svih zakona u Srbiji, jednako kao i svi drugi investitori.
Ministar ekonomije pozvao je nemačke investitore da iskoriste sve pravne mogućnost da zaštite svoje interese.
Oporavak nemačke privrede ohrabruje Srbiju, rekao je Dinkić i izrazio očekivanje da će uzlet vodeće evropske ekonomije sigurno povući za sobom i rast srpske privrede.
Nemačka je najvažniji spoljno-trgovinski partner Srbije, istakao je Dinkić i naveo da je ove godine izvoz u Nemačku povećan za 15 odsto, a sve više nemačkih investitora želi da ulaže u Srbiju, što dokazuje njihovo sve veće interesovanje.
Prošle i ove godine je oko 12 nemačkih kompanija krenulo sa investicijama u Srbiju, a u toku su pregovori sa još 10, od kojih je pet iz oblasti automobilske industrije, naveo je Dinkić i ocenio da je to vrlo perspektivan sektor za saradnju dveju zemalja.
Državni sekretar nemačkog Ministarstva za privredu i tehnologiju Bernd Pfafenbah istakao je važnost jačanja privrednih odnosa sa Srbijom i ukazao da je potrebno da se Srbiji pomogne na tom evropskom putu.
Fafenbah je predočio da je u razgovorima bilo posebno jasno da je evropska perspektiva za Srbiju bez alternative.
"Samo nastavak privrednog, društvenog i političkog približavanja Evropskoj Uniji može zemlju da vodi napred", istakao je Fafenbah i ukazao da Srbija mora da obavi nužne reforme, kao i svaka druga zemlja - kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji.
Fafenbah je ocenio da su stabilni i pouzdani okvirni uslovi alfa i omega za nemačke investitore da dođu u Srbiju, ili da svoj angažman tamo nastave.
Fafenbah je istakao da su pouzdani i stabilni uslovi u Srbiji "alfa i omega" da bi se nemački investitori odlučili da dođu u našu zemlju i tamo nastave svoj angažman.
Dinkić je imao odvojene sastanke sa nemačkim ministrom za privrednu saradnju i razvoj Dirkom Nibelom i spoljnopolitičkim savetnikom savezne kancelarke Kristofom Hojsgenom.
Poslovni savet Nemačke i Srbije inicirao je 2003. godine tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder u cilju unapređenja privrednog i političkog dijaloga dve zemlje.
Prema zvaničnim statističkim podacima, izvoz srpskih proizvoda u Nemačku u prvih šest meseci ove godine vredeo je oko 364 miliona evra i bio za 15,5 odsto veći nego u istom periodu 2009. godine, dok je nemački izvoz u Srbiju opao za 10,8 procenata, na 620,9 miliona evra.
Oko 250 nemačkih kompanija i predstavništava aktivno posluje u Srbiji i zapošljava više od 20 hiljada radnika i to u svim vitalnim sektorima privrede, uključujući industrijsku kooperaciju, bankarsko-finansijski sektor, saobraćaj, energetiku i turizam.
Ukupne nemačke investicije u Srbiji iznose oko 1,3 milijardi evra, što Nemačku ubraja među četiri najveća investitora u Srbiji (posle Austrije, Grčke i Norveške), a po obimu ulaganja najveći nemački investitori su kompanije Štada, Metro Keš end Keri, Meser i Henkel.
Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner među zemljama Evropske unije, ali i ukupno, sa obimom razmene u 2009. godini od 2 milijarde evra (izvoz 624,3 miliona evra, a uvoz 1,4 milijardi evra).
Poseban doprinos unapređenju dvostrane ekonomske saradnje daju Delegacija nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru, Nemačko privredno udruženje kao i Džermani Trejd end Invest.

Izvor: Press Online
, 24.08.2010.

Povređena četvoročlana porodica u udesu u Lipovici
Četiri osobe su povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogidila rano jutros, oko tri časa, u Lipovici, izjavila je Tanjugu portparol Hitne pomoći dr Nada Macura

Četvoročlana porodica je vozilom sletela sa puta, a sve četiri osobe su prebačene u beogradski Urgentni centar, rekla je dr Macura.
Povrede glave, grudnog koša i nosa je zadobila žena, koja se u vozilu nalazila na mestu suvozača, dok je 15-godišnje dete zadobilo posekotine na licu.
Povredu vrata zadobilo je 12-godišnje dete, dok je otac lakše povređen, rekla je dr Macura, precizirajući da je poziv Hitnoj pomoći upućen u 3.04 časa.
U 00.35 sati Hitna pomoć je dobila poziv da se dogodila tuča u naselju Rucka, u Umci, u kojoj je jedna osoba zadobila povrede glave i posekotine leve podlaktice i prevezena je Urgentni centar.
Hitna pomoć je noćas obavila 67 intervencija od kojih 17 na javnom mestu.
Dr Macura je savetovala izbegavanje boravka na otvorenom prostoru u najtoplijem delu dana, unošenje tečnosti u organizam, odmor, adekvatnu ishranu i oprez u saobraćaju.

Izvor: Press Online
, 23.08.2010.

Neda Arnerić: Još osećam da je karijera preda mnom
Glumica Neda Arnerić, ovogodišnja dobitnica nagrade "Pavle Vuisić", istakla je danas u izjavi Tanjugu da je bila iznenadena tim priznanjem i da joj je veoma žao što neće moći da prisustvuje svečanom proglašenju na festivalu u Nišu koji posebno voli, jer je posvećen glumcima
"Stvarno sam bila iznenađena i zatečena. Nekako sam uvek doživljavala tu nagradu kao nešto što se daje glumcima koji su već prevalili najveći deo svoje karijere, a meni se sve čini da sam još mlada. Znači, definitivno sam u zabludi", rekla je ona.
"Po godinama nisam mlada, ali se tako osećam i sve mislim - preda mnom je tek prava karijera, što pozorišna što filmska", dodala je Arnerićeva koja je debitovala kao tinejdžerka pre više od četiri decenije u filmu "San" Puriše Đorđevića.
Ona se osvrnula na izuzetan sastav žirija u kojem su ove godine bili prethodni dobitnici nagrade "Pavle Vuisić" - Mira Stupica, Mira Banjac i Bogdan Diklić.
"Kada sam čula ko je u žiriju, tada sam shvatila da ipak ti ljudi ne bi olako doneli takvu nagradu, da se za tu odluku dobro promisli i da se dobro preispita. To su vrlo strogi umetnici, kolko ih ja poznajem, i prema sebi i prema drugima", kazala je Arnerićeva.
Povodom večerašnjeg proglašenja, na koje neće moći da dođe pošto se nalazi u inostranstvu, primetila je da se već događala slična situacija.
"Stvarno mi je žao što sam malo daleko i što nikako ne mogu da prisustvujem dodeli, jer volim Niš. To je jedan specijalan festival, jer je glumački festival. Primiću je dogodine, kao i Mira Banjac koja kada je dobila nagadu nije mogla da prisustvuje, pa je primila sledeće godine.
"Poslala sam jedno pismo publici, tako da ću na neki način ću biti prisutna, bar dušom sigurno", naglasila je ona.
Nagrada podrazumeva i objavljivanje monografije o laureatu, što će, po oceni dobitnice, biti vrlo ozbiljan posao.
"Nisam dovoljno uredno vodila svoju biografiju i možda će konačno neko da se pozabavi time. Ljudi koji su pratili moju karijeru i bili naklonjeni mojoj glumačkoj ličnosti sada su veoma stari ili nisu među živima. Volela bih da se tog posla lati neko mlad", kazala je ona.
Na pitanje kako i posle više od stotinu filmskih i televizijskih uloga, uz veliki broj ostvarenja u pozorištu, održava vitalnost i energiju, odgovorila je da "tu recepta nema".
"To je stvar individualna. Malo genetika, malo rad na sebi, malo karakter, a malo sreća. Sve zajedno, eto, dovede do toga da u 57. godini dobijete jedno takvo priznanje, a da vam se čini da je žvot tek pred vama. Ja ću verovatno i pred odlazak sa ovozemaljskog sveta, misliti da bih mogla još nešto da obavim, uradim, vidim, doživim, osetim. Eto, takva sam priroda", rekla je Arnerićeva.
Što se tiče narednih uloga, izjavila je da se "projekti za koje zna da postoje i u kojima ima uloga za nju još 'krčkaju' finansijski".
"Film je skupa zabava, ali je zato tu pozorište i televizija. Radujem se što za petnaestak dana nastavljamo snimanje meni jako drage mada vrlo naporne serije, iako to na prvi pogled ne deluje tako - 'Naša mala klinika'. To je sitkom, prvi put radim takvu stvar. Odradili smo već 50 epizoda i videla sam da to publika voli. Neki i ne vole, ali ja uživam dok radim tu sreiju", kazala je Arnerićeva.

Izvor: Press Online
, 22.08.2010.

Gosti iz Britanije: Srbija ima veliki turistički potencijal
Srbija ima veliki turistički potencijal koji se poslednjih godina razvija, a predstavlja šansu i za privlačenje stranih investicija, ocenili su u razgovoru za Tanjug gosti iz Velike Britanije koji su proteklih dana obilazili turističke i kulturne znamenitosti Srbije

Situacija u Srbiji potpuno se promenila tokom poslednjih deset, a naročito pet godina, posebno na polju turizma, gde postoje veliki potencijali, kako za turiste iz drugih zemalja, tako i za strane investitore, rekao je direktor britanske agencije "MPR Netvork" Rasel Stenhaus koji je sa grupom britanskih novinara, na poziv Turističke organizacije Srbije, poslednjih dana boravio u našoj zemlji.
"U Srbiji nisam bio deset godina i ovde su se dogodile mnoge promene, naročito tokom poslednjih pet godina i posebno kada je reč o turizmu. Zbog toga sam i ovde. Radio sam dokumentarni film za BBC o festivalu u Guči i tvrdim da na svetu nema ničeg sličnog, a prošle noći posetio sam i 'Bir fest' na Ušću, zajedno sa šest novinara iz Velike Britanije, sa kojima sam obišao i istok Srbije. Moram da kažem da je to veliki potencijal za turizam", smatra Stenhaus.
"U istočnoj Srbiji ima predivne, netaknute prirode, što nije samo velika šansa da se privuku strani mediji i razvije turizam, već i mogućnost da se u Srbiju dovedu strani investitori", zaključio je Stenhaus.
On je rekao i da su tokom poslednjih deset godina Britanci promenili svoj stav prema Srbiji i da, posle ratova koji su se desili na Balkanu, žele da saznaju više o našoj zemlji, navodeći podatak da je prošle godine 44.000 Britanaca posetilo Srbiju.
Kao najjači utisak posle posete Stenhaus je izdvojio oblast istočne Srbije, ali i Dunav i gradove duž te reke, a "naročito ljubaznost i prijateljsko ophođenje srpskog naroda, koje je, takođe, veoma interesantno za strance".
Stenhaus je rekao i da će agencija "MPR Netvork", koja na britanskom tržištu promoviše turističke potencijale Srbije, nastaviti saradnju sa TOS, s naglaskom na čuvenim srpskim festivalima i povećanju broja turističkih agencija koje će povezivati dve zemlje.
Novinar britanskog lista "Ist Englian Dejli Tajms" Džonatan Šofild, opisao je Srbiju kao optimističnu zemlju, a srpski narod kao ljude otvorene prema budućnosti.
"Zbog posla sam mnogo putovao širom sveta i video mnogo zemalja i upoznao mnogo naroda, ali tokom poslednjih par dana u Srbiji bio sam svedok optimizma, otvorenosti ljudi za budućnost. Obišli smo i gradove, ali i sela i mala mesta. Vaši ljudi često misle da ih stranci posmatraju na loš način, ali to nije tako. Britanci dolaze u Srbiju s veoma otvorenim shvatanjima. Mnogi u Britaniji žele da razumeju i nauče nešto novo posećujući Srbiju", rekao je britanski novinar.
"Mislim da ljudi iz zapadne Evrope treba da dođu u Srbiju i steknu novo iskustvo. Ljudi su izuzetno prijateljski nastrojeni. Spremni su da vas prime u svoje kuće i razgovaraju o onome što se u Srbiji dešava i šta očekuju od budućnosti", kazao je Šofild.
On je rekao i da bi stranci koji dolaze u Srbiju trebalo da imaju avanturistički duh, jer je za većinu to nepoznata destinacija.
"Španija, Italija, Portugal ili Francuska, o tome se zna. Poznajemo istoriju i mentalitet naroda. Ali Srbija predstavlja novo iskustvo", zaključio je britanski novinar.
U organizaciji Turističke organizacije Srbije (TOS) u poseti našoj zemlji boravila je grupa britanskih novinara, koja će britanske čitaoce upoznati sa turističkim potencijalima Srbije.
U grupi su bili novinari redakcija "Dejli Miror" (Daily Mirror), "Mančester ivning njuz" (Manchester Evening News), "Saut Vels ivning post" (South Wales Evening Post), "Sandej merkjuri" (Sunday Mercury), "Liverpul eko" (Liverpool Ećo) i "Ipsvič ivning star" (Ipswich Evening Star).
Britanski novinari posetili su kulturne znamenitosti i prirodna bogatstva koja se prostiru uz reku Dunav - Viminacijum, Srebrno jezero, Golubačku tvrđavu, Đerdapsku klisuru, Donji Milanovac i Kladovo, kao i festival u Guči i Beogradski festival piva.
Izvor: Press Online