IRINEJ po milosti Božijoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svima sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav večne istine, nade i ljubavi:
HRISTOS VASKRSE!
Ovo je dan koji stvori Gospod,
obradujmo se i uzveselimo se u njemu!
(Ps 117,24)
Vaskrsenje Hrista i Spasitelja našeg je, braćo i sestre i sva naša duhovna deco širom vaseljene, „Praznik nad praznicima, i Slavlje nad slavljima“ – Čudo nad svim čudima i Dar nad svim darovima, koji je Svemogući Bog, u Svojoj neizmernoj milosti i ljubavi, darovao rodu ljudskom. U ovom Daru se nalaze svi darovi; u ovom Blagoslovu svi blagoslovi – kako ovde na zemlji, tako i na nebesima (sr. Ef 1,3).
Vaseljena je ozarena lučom svetlosti Božje istine, a čovečanstvo je ispunjeno velikom radošću, kao najvećim blagom koju nam sa neba šalje Božje Proviđenje.
Ono što su drevni proroci i Bogom nadahnuti ljudi pre mnogo hiljada godina prorokovali, i izabranom narodu Božjem saopštili, dogodilo se javno, veličanstveno i slavno pred licem mnogobrojnih svedoka i očevidaca (sr. 1. Kor 15,4–8).
„Vaskrsni, Gospode, sudi zemlji!“ (Ps 82,8) – zapisao je Prorok Božji; a mi, evo posle toliko vekova, pevamo tu istu pesmu, znajući da se ona upravo odnosi na Hristovo Vaskrsenje.
Vaskrsenje potvrđuje da je čovek stvoren za večnost, za besmrtnost, a ne za prolaznost.
Sveti Apostoli, videvši Njegov prazan grob, posvedočili su svojim životom ono što su čuli, videli i rukama svojim opipali (sr. 1. Jn 1,1), radosno i neustrašivo objavljujući Hristovo Vaskrsenje ljudima Jerusalima i Palestine (sr. Dap 4,20). I oni su, sa Ženama Mironosicama, bili prvi vesnici da je Spasitelj sveta, Svojom golgotskom žrtvom i Svojim slavnim vaskrsenjem, otvorio rodu ljudskom vrata Carstva Božjeg „u kojem se milost i istina sretoše, a pravda i mir poljubiše“ (Ps 85,11).
Vaskrsenje Hristovo nije radost data od ovoga sveta. Izvor te radosti je u dobroti i ljubavi Božjoj; i ona nosi pečat večnosti. Njeno postojanje i njeno trajanje ne zavisi od volje i vlasti ljudi, već od svemoguće volje i sile Božje. Stoga je Spasitelj i rekao učenicima Svojim da ovu radost niko neće uzeti od njih (sr. Jn 16,22).
Svojim slavnim vaskrsenjem Spasitelj nam je darovao život večni (sr. Rim 6,23) i radost večnoga života, jer je „Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli“ (1. Kor 15,20) – radost, jer je žrtva za naše spasenje prineta na Krstu, i mi smo na slobodu pozvani (sr. Gal 5,13); radost, jer smo Prečistom Krvlju Spasitelja našeg očišćeni od praroditeljskog greha (sr. 1. Jn 1,7); radost, jer kroz Vaskrslog Hrista ulazimo, rukovođeni Duhom Svetim, „u radost Gospodara svojega“ (Mt 25,21).
Vaskrsenjem Hristovim izvršila se tajna iskupljenja roda ljudskog od greha i smrti. Ova nova Pasha Gospodnja otkriva nam istinu da smo prešli iz smrti u život (sr. Jn 5,24); i da Hristos ostaje sa nama u sve dane do svršetka veka (sr. Mt 28,20).
Kad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Njemu i da se obratimo, Njemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On će nas utešiti, ojačati i kroz ovozemaljski život voditi. Čuvajmo taj Božji dar u sebi i pazimo, deco naša duhovna, da Gospoda ne uvredimo kakvim grehom.
Iz ljubavi prema Njemu, ne dopustimo da nas uprljaju naši gresi. Kad nas neprijatelj napadne, poput Apostola Petra, zavapimo: „Gospode, spasi me!“ (Mt 14,30).
Razume se, u životu ćemo doživeti mnoge nevolje, nepravde i žalosti. Ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Njim – i najveću žalost pretvara u radost, jer je rekao Svojim učenicima i Apostolima: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“ (Jn 16,33).
Bogočovek je i sâm za života doživeo mnogo žalosti, patnji i stradanja. Na Veliki petak desio se najveći i najstrašniji obračun u sveopštoj istorijskoj borbi između dobra i zla, između istine i neistine, između života i smrti.
Najtajanstvenije pitanje koje postavlja svaki čovek, a koje je još pre nekoliko hiljada godina postavio Pravedni Jov, glasi: „Kad umre čovek, hoće li oživeti?” (Jov 14,14). Pred ovim večnim pitanjem i najveći umovi sveta saginju glave i ćute. A mi Hrišćani znamo smisao našeg života, i imamo našu nadu – a naša nada je u Vaskrslom Gospodu. „Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje u Mene ako i umre živeće“ – rekao je Spasitelj sveta (Jn 11,25).
Negde je zapisano da čovek počinje da umire istog dana kada se i rodi. Ali počinje da istoga dana vaskrsava za život večni kada prima Hrista kao svoga Spasitelja i Gospoda, to jest, kada počne živeti životom po Hristu.
Da bismo jevanđelski živeli, draga braćo i sestre, potrebno je da se naoružamo sveoružjem Božjim, da se obučemo u oklop pravde (sr. Ef 6,13–14); a povrh svega toga, da se obučemo u ljubav, koja je sveza savršenstva (sr. Kol 3,14).
„Ovo vam zapovedam“ – kaže Blagi Hristos – „da ljubite jedni druge“ (Jn 15,17); „Po tome će svi poznati da ste Moji učenici ako budete imali ljubav među sobom“ (Jn 13,35); „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ (Jn. 15,13); „Kao što Otac ljubi Mene, i Ja ljubim vas; ostanite u ljubavi Mojoj“ (Jn. 15,9).
Eto kakvu nam je zapovest ostavio Hristos. Ni jedan zakonodavac, ni jedan mudrac ovoga sveta, nije mogao izmisliti savršeniji i blagotvorniji zakon: jasan, jednostavan, koristan i svuda primenljiv. Ovaj zakon je osnov života, tamo gde nema ljubavi vlada mržnja, zlo, porok, greh, haos, zavist, zloba, osveta, uništenje života.
Ovaj Hristov zakon je svakome dostižan: učenom i neučenom, bogatom i siromašnom, zdravom i bolesnom, silnom i nemoćnom, geniju i nepismenom, starom i mladom.
Svojim slavnim Vaskrsenjem Spasitelj je, u isto vreme, otkrio i nepoklebivost i životvornost Svoje Svete Crkve na zemlji, u kojoj živi i dela Duh Sveti. Ona je živi organizam Boga i Spasa našega, Koji se lično projavljuje u Svetoj Liturgiji kroz Svetu tajnu Pričešća, jer Crkvom upravlja i rukovodi Duh Sveti, a ne duh ovoga sveta.
Svi mi kršteni i prosvećeni Duhom Istine postali smo članovi Crkve Hristove.
Zato, svaki od nas silom vere dane nam od Boga, može da kaže: „Sve mogu u Hristu, Koji mi moć daje“ (Fil. 4,13), neprestano pitajući: kakav sam ja član Crkve Hristove? Da li sam poslušan svojoj Crkvi koja me uči dobru, čestitosti, svetosti i plemenitosti; uči i mene i decu moju?
Svojim Vaskrsenjem Hristos sjedinjuje s nama naše mile i drage, žive i preminule u Pravoslavnoj veri. Njime znamo i osećamo da su oni sa nama i mi sa njima spojeni neraskidivim vezama u večnoj ljubavi Božjoj.
Ovaj veliki dan, sveti dan, dan Vaskrsenja Gospoda našega Isusa Hrista, svojim značenjem, svojom porukom i poukom obavezuje sve nas da svoju veru pravoslavnu čuvamo i pravilno je ispovedamo. Obavezuje nas da iznad svega – u svakom čoveku, i u sebi samima – čuvamo ljudsko dostojanstvo. Jer je Sin Božji uzeo na Sebe grehe svega sveta, postradao i vaskrsao, da bi sve ljude učinio sinovima Božjim (sr. Ef 1,5).
Ovaj Praznik nam nalaže da svoj život provodimo u punom osećanju odgovornosti. Dužnosti koje obavljamo – bilo da smo u domu, u polju, u fabrici za mašinom, kao učitelji i vaspitači, kao sveštenoslužitelji i propovednici Istine, kao državnici i čelnici ovoga naroda, da ih obavljamo valjano i odgovorno. Uvek u ime Boga Koji nas je zadužio da ljubavlju i žrtvom iskupljujemo vreme svoga života, pri tom čuvajući se da niko zbog nas ne zaplače i ne bude žalostan. Blagodareći Vaskrslom Gospodu, svaka nevino prolivena suza čovečja sačuvana je u nedrima Bogočoveka.
Stoga, deco naša duhovna, čuvajte u ljubavi tajnu života koju je ustanovio i osvetio Sâm Bog. Ovo radi blagostanja i ugleda našega, radi naše dece – najvećega blaga, zbog kojih živite i radite. Iskrena vernost i uzajamno praštanje da ne izostane.
Poštujte i čuvajte svetinju hrišćanskoga braka, jer je ona osnov uzvišene, zdrave i čestite porodice. Čedomorstvo, najveći zločin ovoga veka, kao kuga se širi u našem narodu. Strašno je i pomisliti da pola miliona nerođene dece svake godine biva lišeno života, ne ugledavši svetlost sveta. Supružnici, imajte na umu reči Gospodnje: „Ne ubij; jer ko ubije, biće kriv sudu“ (Mt 5,21).
Pozdravljamo naše majke, koje ljubavlju danonoćno bdiju nad kolevkama svoje dece, na ovaj veliki dan radosti i života. Pozdravljamo bolesne, prezrene, ponižene i utamničene; pozdravljamo sve trudoljubive i radnike, putnike i namernike; učitelje i one koji se uče; pozdravljamo ktitore i priložnike, neimare i zadužbinare. Za prognane i izgnane sa svojih ognjišta sa verom i nadom molimo se, da Bog obriše svaku suzu sa lica njihovih (sr. Otk 7,17). Neprestano se molimo Vaskrslom Hristu za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu.
Iznoseći pred vas, draga braćo i sestre, značaj Svetog Vaskrsenja Hristovog za vascelo čovečanstvo, u očinskoj ljubavi, molimo vas da zdravo i trezveno pazite na događaje i vreme u kome živimo. Razlikujmo dobro od zla, privremeno od večnog, nepropadljivo od propadljivog.
Molimo se Vaskrslom Gospodu da Njegovo Vaskrsenje doživimo kao svoje sopstveno vaskrsenje i izbavljenje od duhovnih i moralnih bolesti i iskušenja svake vrste!
Neka sve vas u Otadžbini, vas u rasejanju kao i sve ljude dobre volje, obasjaju svetli zraci Hristovog Vaskrsenja.
„Ne bojte se, Ja sam pobedio svet. Ja sam vaskrsenje i život, i svaki koji vjeruje u Mene, ako i umre, živjeće”, svedoči nama za nauk Vaskrsli Gospod.
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2012.
preuzeto sa:
http://www.spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica_2012_godine
